Koliko struje troši bojler i da li ga stalno držati uključenim?

Najkraći odgovor: grejač od 2 kW koji zaista greje jedan sat potroši oko 2 kWh. Stalno priključen bojler ne mora grejati svih 24 sata: ispravna regulacija prekida i ponovo uključuje grejanje prema potrebi. Raspored rada može uticati na gubitke i cenu energije, ali nema jednog režima koji je najpovoljniji za svaki model i svako domaćinstvo.

Razlika između kW i kWh

Kilovat, odnosno kW, predstavlja snagu. Kilovat-sat, odnosno kWh, predstavlja energiju utrošenu tokom vremena. Ako klasični grejač radi stalnom snagom, račun je jednostavan: energija u kWh jednaka je snazi u kW pomnoženoj satima stvarnog grejanja. Pola sata rada grejača od 2 kW daje 1 kWh, dok dva sata daju 4 kWh.

Greška je pomnožiti nazivnu snagu sa svim satima u kojima je prekidač uključen. Bojler može deo tog vremena samo održavati već pripremljenu zalihu. Lampica, displej ili aplikacija takođe nisu isti pokazatelji na svim modelima. Za pouzdanu potrošnju potreban je odgovarajući podatak uređaja ili merenje, a mernu opremu za električno kolo treba da odabere i poveže stručno lice.

Koliko energije traži jedno zagrevanje?

Za orijentaciju koristimo toplotni bilans Q = m × c × ΔT, objašnjen u OpenStax udžbeniku fizike. U narednim primerima približno uzimamo da litar vode ima masu jednog kilograma i da je njen specifični toplotni kapacitet 4,186 kJ/(kg °C). Celokupna navedena količina zagreva se od 10 do 60 °C, bez uzimanja vode i bez gubitaka.

Ovo nisu deklarisane potrošnje određenih proizvoda. Stvarno zagrevanje uključuje gubitke, zagrevanje delova uređaja i rad regulacije. Navedene temperature služe proračunu, a nisu preporuka podešavanja. Ako voda nije potpuno hladna, potreban porast temperature je manji. Ako se istovremeno tuširate, ulazak nove hladne vode menja račun.

Pri istim pretpostavkama, grejač od 3 kW predao bi 80 litara vode približno istih 4,65 kWh, samo za kraće idealno vreme. Veća snaga zato sama po sebi ne znači veću energiju potrebnu za isti zadatak. Detaljnije primere vremena pogledajte u tekstu koliko vremena bojler greje vodu.

Zašto bojler troši i kada niko ne pušta vodu?

Topla voda i kazan predaju toplotu hladnijoj okolini. Izolacija usporava taj proces, ali ga ne uklanja. Kada temperatura opadne dovoljno, regulacija ponovo traži grejanje. To se naziva gubitkom pri mirovanju: o njemu govori i Vermont Energy Saver vodič za akumulacione bojlere.

Ukupno posmatranje zato obuhvata energiju za vodu koju koristite, održavanje zalihe i gubitke na putu do slavine. Ne treba pretpostaviti da je svaki od tih delova jednak svakog dana. Hladnija ulazna voda, duže tuširanje ili još jedan korisnik mogu povećati potrošnju i bez kvara. Podaci sa energetske oznake odnose se na određene uslove ispitivanja, pa nisu obećanje vašeg mesečnog računa.

Stalno uključen bojler ili grejanje po rasporedu?

Ako se topla voda troši tokom celog dana, stalna dostupnost zalihe može biti praktična. Ako je potrošnja predvidiva i postoje dugi periodi bez korišćenja, dozvoljeni program rada može smanjiti vreme održavanja pune temperature. Učinak zavisi od izolacije, rasporeda, podešavanja i toga koliko se voda ohladi između ciklusa.

Ponovno zagrevanje ohlađene vode ne zahteva neki poseban dodatni „udar” energije samo zato što je uređaj bio isključen: potrebna toplota zavisi od nastale temperaturne razlike. Ipak, ta činjenica ne određuje najbolji raspored za vaš uređaj. Potrebno je obezbediti dovoljno tople vode i poštovati njegove higijenske programe, zaštitu od smrzavanja i uputstvo za duže odsustvo.

Koristite ugrađeni raspored kada postoji i kada odgovara nameni. Spoljni tajmer ili pametni prekidač ne birajte samo po izgledu ili reklamiranoj snazi. Kompatibilnost sa bojlerom, način priključenja i uslove ugradnje mora da proveri električar. Ne isključujte zaštitne ili higijenske funkcije radi zamišljene uštede.

Manji trošak ne mora značiti manje kWh

Kod odgovarajućeg tarifnog obračuna ista količina energije može imati drugačiji trošak u različitim periodima. Pre pomeranja grejanja proverite svoj način obračuna, aktuelne uslove snabdevanja i vreme važenja tarifa. Ovde ne navodimo cenu u dinarima ni univerzalni „jeftiniji sat”, jer bez tih podataka račun ne bi bio pouzdan.

Za procenu promenljivog troška odvojite kWh potrošene u svakom tarifnom periodu i primenite odgovarajuće cene. Ceo račun sadrži i druge stavke, pa se ne svodi na proizvod jedne cene i potrošnje bojlera. Ni deljenje ukupnog računa brojem dana ne pokazuje koliko je baš bojler potrošio.

Kako napraviti korisno poređenje?

• Poredite periode sličnog trajanja, sa približno istim brojem korisnika i navikama.
• Zapišite podešavanje i korišćeni program, bez promene zaštitnih funkcija.
• Uvažite sezonu i promenu temperature ulazne vode.
• Odvojite merenje bojlera od ukupne potrošnje stana kad god postoje pouzdani podaci.
• Zabeležite curenje tople vode i neuobičajeno dugo grejanje, ako ih primećujete.

Kada potrošnja zahteva pregled?

Ako se uz veću potrošnju promenilo zagrevanje, temperatura ili zvuk uređaja, dogovorite servis akumulacionog bojlera. Sam veći račun nije dokaz neispravnog grejača. Ni čišćenje kamenca ne opravdava unapred obećan procenat uštede bez merenja i utvrđenog stanja.

PAL SERVISU navedite model, šta se promenilo i na osnovu čega zaključujete da je potrošnja veća. Ako postoje miris paljevine, izbacivanje zaštite ili pregrevanje vode, prekinite korišćenje i tražite pregled; nemojte pokušavati da problem rešite drugačijim rasporedom uključivanja.